КОМИСИЈА ЗА
ЈАВНО-ПРИВАТНО ПАРТНЕРСТВО
ЈПП И КОНЦЕСИЈЕ

Предлог концесионог акта поднет од стране општине Инђија којим се предлаже финансирање, изградња, одржавање и управљање регионалном депонијом

Предмет концесије је финасирање, изградња, одржавање и управљање регионалном депонијом чије је седиште у Инђији у циљу трајног решавања питања комуналног отпада за јединице локалних самоуправа обухваћених пројектом. Регионална депонија ће имати трансфер станицу у Зрењанину која ће бити седиште прикупљања комуналног отпада из града Зрењанина и општина Житиште, Сечањ, Тител, док ће седиште у Инђији прикупљати отпад из општина Инђија, Стара Пазова, Рума, Ириг, Пећинци и Сремски Карловци.

Отпад у Србији се одлаже на званичне депоније које не задовољавају ни минимум техничких стандарда, као и на дивље депоније, којих је све више. Не примењује се довољно одвојено сакупљање и рециклажа амбалажног отпада и другог комуналног отпада.

Стање опасног отпада у Србији је проблематично и захтева интегрални приступ у решавању проблема. Због свог израженог утицаја на здравље људи и животну средину, управљању овим отпадом отпаду треба посветити посебну пажњу. У Србији не постоји ни једна званична локација за одлагање опасног отпада, а не постоје мали број постројења, односно оператера који поседују дозволу од надлежног органа, за термички и физичко - хемијски третман опасног отпада. У последње време се примењују поступци солидификације и биоремедијације опасног отпада. Не постоји трајно национално складиште опасног отпада на територији Републике Србије. У таквим околностима, произвођаћи опасног отпада врше привремено складиштење опасног отпада на сопственим локацијама у привременим складиштима, иако у некима од њих отпад стоји и више од 20 година.

Јавна свест о поступању са отпадом није довољно развијена, а не постоји едукација становништва о отпаду, начину поступања и обавези рециклаже. Идентификовани су следећи проблеми у управљању отпадом у Србији: недовољна инфраструктура за третман и одлагање отпада, заједничко одлагање комуналног и опасног отпада из домаћинстава, недостатак података о токовима отпада, непостојање постројења за складиштење, третман и одлагање опасног отпада, нелегално одлагање опасног отпада, загађење земљишта, површинских и подземних вода.

Усвајањем нове законске регулативе у Србији значајно је унапређен систем управљања отпадом који је донедавно био на врло ниском нивоу. Закон о управљању отпадом, Правилник о управљању медицинским отпадом и други подзаконски акти наметнули су свим субјектима система обавезу управљања отпадом, што би требало да доведе до ефикасније и ефективније реализације активности у циљу заштите здравља људи, животиња и животне средине и усаглашавања са стандардима Европске уније.
 

Остали пројекти