Путна инфраструктура представља окосницу развоја и функционисања свих могућих људских, привредних и других токова. Путна инфраструктура је императив друштвеног и привредног стандарда како на микро, тако и на макро плану одређеног локалитета, што заправо значи стандард живљења. Одређена друштвено-политичка заједница своју вредност пре свега мери у покривености путном мрежом. Развојем путне инфраструктуре побољшава се приступачност, што доводи до убрзања регионалног развоја. Имајући такав приступ утицаја инвестиција у виду, свеукупне користи могле би да превазиђу трошкове инвестирања у развој путне инфраструктуре.
Основни елементи концепта јавно-приватног партнерства су јасна алокација одговорности, подела ризика и рок трајања партнерства. Подела ризика омогућава да сваки од партнера преузме ризик којим може да управља на најадекватнији начин, чиме се постиже већа ефикасност оваквих пројеката.
Предлог пројекта јавно-приватног партнерства заснива се на идеји обезбеђивања доступности дела квалитетне саобраћајне и друге пратеће инфраструктуре у урбаним зонама града и насељеним местима града, капиталним улагањем од стране приватног партнера, који ће поред изградње и реконструкције обезбедити дугогодишње редовно одржавање (летње и зимско) на целој територији града и насељених места, као и заштиту и гарантовање за квалитет извршених радова и пружених услуга.
Основни циљ развоја путног саобраћаја и путне инфраструктуре је остваривање и развој саобраћајног система који омогућава одрживу мобилност становништва и пружа подршку убрзаном развоју и јачању конкурентности.
Финансирање пројекта путем јавно-приватног партнерства има предности у односу на традиционални (буџетски) вид финансирања, које се огледају у доступности финансијских средстава и њиховој цени. Уколико би се јавни партнер одлучио на традиоционалан вид финансирања пројекта кредитни ризик јавног партнера утицао би на вишу цену позајмљених извора средстава. Такође, то би за последицу имало утицај на кредитну способност јавног партнера јер би за износ зајма гарант био јавни партнер. Такође сви ризици пројекта аутоматски би били пренети на јавног партнера и то би се одразило на њихов кредитни потенцијал. У случају јавно-приватног партнерства, кредитни ризик ће бити подељен између приватног и јавног партнера, а највећи број ризика прелази на приватног партнера.
Latinica 
