Javno-privatno partnerstvo predstavlja dugoročnu saradnju između javnog i privatnog partnera radi obezbeđivanja finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja ili održavanja infrastrukturnih i drugih objekata od javnog značaja i pružanja usluga od javnog značaja, koje može biti ugovorno ili institucionalno.
Brojne države u Evropi i svetu imaju višedecenijsko pa i viševekovno iskustvo kada je reč o primeni modela javno-privatnog partnerstva i to u različitim oblastima. Zbog sve veće potrebe za izgradnjom nove javne infrastrukture, ulaganjima u dobra od opšteg interesa i efikasnim pružanjem usluga od javnog značaja, kao neophodnom se ukazala potreba za stvaranjem odgovarajućeg pravnog i institucionalnog okvira za privlačenje privatnih investicija u Republiku Srbiju.
Projekat javno-privatnog partnerstva podrazumeva finansiranje projekta od strane privatnog partnera i na taj način se budzet lokalne samouprave kreditno ne zadužuje. JPP u suštini predstavlja okvir za zajedničke akcije javnog sektora i kapitala privatnog partnera, radi obezbeđenja funkcionisanja delatnosti od opšteg interesa i efikasnog i ekonomski održivog razvoja infrastrukture.
Nedvosmisleno je da je izgradnja, rekonstrukcija, održavanje i omogućavanje dostupnosti putne mreže neophodna, pa je to moguće ostvariti kroz projekat javno-privatnog partnerstva. Kroz ovaj model, javnom partneru se nudi finansijsko i tehničko rešenje, kojim se ostvaruje budzetska ušteda i efikasnije korišćenje javnih usluga i preuzima rizik dostupnosti putne mreže. Na ovaj način, privatni partner ulaganjem u navedeni projekat izgradnje, dogradnje i rekonstrukcije utiče na poboljšanje putne infrastrukture, obezbeđuje njenu visoku dostupnost i obezbeđuje bolji putnički promet.
Putna infrastruktura predstavlja okosnicu razvoja i funkcionisanja svih mogućih ljudskih, privrednih i drugih tokova. Putna infrastruktura je imperativ društvenog i privrednog standarda kako na mikro tako i na makro planu određenog lokaliteta, što zapravo znači standard življenja. Određena društveno-politička zajednica svoju vrednost pre svega meri u pokrivenosti putnom mrežom- infrastrukturnim sadržajima. Razvojem putne infrastrukture poboljšava se pristupačnost, što dovodi do ubrzanja regionalnog razvoja. Imajući takav pristup uticaja investicija u vidu, sveukupne koristi mogle bi da prevaziđu troškove investiranja u razvoj putne infrastrukture.
Finansiranje projekta putem javno-privatnog partnerstva ima prednosti u odnosu na tradicionalni (budzetski) vid finansiranja, koje se ogledaju u dostupnosti finansijskih sredstava i njihovoj ceni. Ukoliko bi se javni partner odlučio na tradicionalan vid finansiranja projekta smatramo da bi kreditni rizik Javnog partnera uticao na višu cenu pozajmljenih izvora sredstava. Takođe, to bi za posledicu imalo uticaj na kreditnu sposobnost javnog partnera jer bi za iznos zajma garant bio javni partner ili neko JKP. Takođe svi rizici projekta automatski bi bili preneti na JKP i javnog partnera i to bi se odrazilo na njihov kreditni potencijal. U slučaju javno-privatnog partnerstva, kreditni rizik biva podeljen između privatnog i javnog partnera. Rizici od kašnjenja u izgradnji, rizici premašivanja budzeta kao i rizici lošijih performansi bivaju ograničeni. Ovo je moguće postići samo uz angažovanje privatnog partnera sa iskustvom u oblasti razvoja infrastrukturnih projekata i projektnom finansiranju.
Razlozi za ulazak učesnika iz privatnog sektora u partnerstvo sa javnim sektorom su sledeći: dobijanje razumnog profita, srazmerno uvećanje profitnog potencijala, usled visoke izloženosti riziku, jasne pravne i regulatorne strukture, i potencijal rasta. Sa druge strane, zahtevi javnog sektora ogledaju se u: uticaju na finansiranje projekta u cilju unapređenja njegove realizacije, ubrzanje sprovođenja projekta, unapređenja nivoa usluga, unapređenja pokrivenosti usluga, koristima koje proizilaze iz efikasnosti projekta, kao i olakšanja izvođenja projekta u situacijama kada koriste spoljna ili donatorska sredstva.
Ћирилица 
