Због све веће потребе за изградњом нове јавне инфраструктуре, улагањем у добра од општег интереса као и пружањем услуга од јавног значаја у Републици Србији, било је неопходно створити правни и институционални оквир за привлачење приватних инвестиција.

Дуго очекивани Закон о јавно-приватним партнерству и концесијама усвојен је у новембру 2011. године, што је од посебног значаја због смањених шанси за добијања повољних кредита од међународних финансијских институција, те је постало неопходно ангажовање приватног капитала за изградњу путева, школа, водовода, депонија и свих оних пројеката за које немају средстава за традиционално буџетско финансирање. Суштина увођења приватног сектора, јесте смањење фискалног притиска на локални буџет, убрзање инфраструктурних улагања, побољшање услуга и смањење њихових цена.

Законом о јавно-приватном партнерству „Службени гласник Републике Србије”, број 88/11 је по први пут у правни систем Републике Србије уведен појам јавно-приватно партнерство и по први пут ће државни и локални органи бити у могућности да своје потребе за инфраструктуром и јавним услугама реализују по овом моделу уз јасно утврђена правила поступања.

Законом о јавно-приватном партнерству уређују се: услови и начин израде, предлагања и одобравања пројеката јавно-приватног партнерства; одређују субјекти надлежни, односно овлашћени за предлагање и реализацију пројеката јавно-приватног партнерства; права и обавезе јавних и приватних партнера; облик и садржина уговора о јавно-приватном партнерству са или без елемената концесије и правна заштита у поступцима доделе јавних уговора; услови и начин давања концесије, предмет концесије, субјекти надлежни, односно овлашћени за поступак давања концесије, престанак концесије; заштита права учесника у поступцима доделе јавних уговора; оснивање, положај и надлежност Комисије за јавно приватно партнерство, као и друга питања од значаја за јавно-приватно партнерство, са или без елемената концесије, односно за концесију.

Закон о изменама и допунама Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама „Службени гласник Републике Србије”, број 15/16, усвојен је ради даљег регулисања и унапређења појединих одредаба Закона, будући да је прошло више од четири године његове имплементације, усклађивања са правним тековинама Европске уније, и побољшања контроле фискалних и финансијских импликација и ризика пројеката јавно-приватног партнерства.

Закон о изменама и допунама Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама „Службени гласник Републике Србије”, број 104/16, усвојен је такође ради даљег регулисања и унапређења појединих одредаба Закона и усклађивања са међународним стандардима и најбољом међународном праксом.

Закон омогућава Влади, покрајини и локалним самоуправа, свакоме из својих надлежности, да самостално донесу одлуку о покретању поступка за реализацију пројекта ЈПП и о сарадњи са приватним партнером. Томе мора да претходи анализа економске ефикасности предложеног пројекта, односно, јавни сектор мора да докаже да је конкретан пројекат боље реализовати путем партнерства са приватним сектором и да је исти исплатив (добијена већа вредност за уложени новац).

Глобално посматрано, посебно у временима економске кризе, владе не могу задовољити стално растућу потребу за јавним услугама делујући самостално, тако да се наметнула потреба да се потражи помоћ и у осталим секторима. Током периода спорог раста, приходи влада врло често нису довољни да би се задовољили сви захтеви, што захтева резове у буџетима да би се смањила потрошња или (не)популарно повећање пореза. Партнерство може обезбедити наставак пружања или побољшање нивоа услуга, уз смањене трошкове.

Јавно-приватно партнерство је један од најперспективнијих облика такве сарадње. Она се заснива на признавању да и јавни и приватни сектор могу имати користи од удруживања својих финансијских (и административних) ресурса, знања и стручности за побољшање пружања услуга свим грађанима.

У складу са Законом о јавно-приватном партнерству („Службени гласник РС“, број 88/11, 145/16, 104/16), Комисија за јавно приватно партнерство пружа стручну помоћ при реализацији пројеката јавно-приватних партнерстава и концесија, као међуресорно јавно тело оперативно независно у свом раду.

Комисија је образована Одлуком о образовању Комисије за јавно-приватно партнерство („Службени гласник РС“, број 13/12), коју је донела Влада. Од образовања Комисије, било је неколико имена Одлуке, а последња Одлука о измени Одлуке о образовању Комисије за јавно-приватно партнерство објављена је у „Службеном гласнику Републике Србије”, број 5/2018 .

У Комисију, која броји девет чланова, именовани су председник и чланови Комисије на предлог председника Владе, министарства надлежног за послове економије и регионалног развоја, министарства надлежног за послове финансија, министарства надлежног за послове инфраструктуре, министарст ва надлежног за послове рударства, министарства надлежног за послове комуналних делатности, министарства надлежног за послове заштите животне средине, аутономне покрајине и града Београда. Представник министарства надлежног за послове економије и регионалног развоја је уједно и председник Комисије, а представник министарства надлежног за послове финансија је заменик председника Комисије.

Комисија:

Министарство надлежно за послове економије обезбеђује простор и друге услове за рад Комисије и обавља стручне, административне и техничке послове за Комисију, а нарочито: прима пријаве пројеката и обрађује их; води евиденције о ЈПП и концесионим пројектима; припрема предлог годишњег извештаја, који Комисија подноси Влади; обавља и друге стручне, административне и техничке послове од значаја за рад Комисије.