Putna infrastruktura predstavlja okosnicu razvoja i funkcionisanja svih mogućih ljudskih, privrednih i drugih tokova. Putna infrastruktura je imperativ društvenog i privrednog standarda kako na mikro, tako i na makro planu određenog lokaliteta, što zapravo znači standard življenja. Određena društveno-politička zajednica svoju vrednost pre svega meri u pokrivenosti putnom mrežom. Razvojem putne infrastrukture poboljšava se pristupačnost, što dovodi do ubrzanja regionalnog razvoja. Imajući takav pristup uticaja investicija u vidu, sveukupne koristi mogle bi da prevaziđu troškove investiranja u razvoj putne infrastrukture.
Osnovni elementi koncepta javno-privatnog partnerstva su jasna alokacija odgovornosti, podela rizika i rok trajanja partnerstva. Podela rizika omogućava da svaki od partnera preuzme rizik kojim može da upravlja na najadekvatniji način, čime se postiže veća efikasnost ovakvih projekata.
Predlog projekta javno-privatnog partnerstva zasniva se na ideji obezbeđivanja dostupnosti dela kvalitetne saobraćajne i druge prateće infrastrukture u urbanim zonama grada i naseljenim mestima grada, kapitalnim ulaganjem od strane privatnog partnera, koji će pored izgradnje i rekonstrukcije obezbediti dugogodišnje redovno održavanje (letnje i zimsko) na celoj teritoriji grada i naseljenih mesta, kao i zaštitu i garantovanje za kvalitet izvršenih radova i pruženih usluga.
Osnovni cilj razvoja putnog saobraćaja i putne infrastrukture je ostvarivanje i razvoj saobraćajnog sistema koji omogućava održivu mobilnost stanovništva i pruža podršku ubrzanom razvoju i jačanju konkurentnosti.
Finansiranje projekta putem javno-privatnog partnerstva ima prednosti u odnosu na tradicionalni (budzetski) vid finansiranja, koje se ogledaju u dostupnosti finansijskih sredstava i njihovoj ceni. Ukoliko bi se javni partner odlučio na tradiocionalan vid finansiranja projekta kreditni rizik javnog partnera uticao bi na višu cenu pozajmljenih izvora sredstava. Takođe, to bi za posledicu imalo uticaj na kreditnu sposobnost javnog partnera jer bi za iznos zajma garant bio javni partner. Takođe svi rizici projekta automatski bi bili preneti na javnog partnera i to bi se odrazilo na njihov kreditni potencijal. U slučaju javno-privatnog partnerstva, kreditni rizik će biti podeljen između privatnog i javnog partnera, a najveći broj rizika prelazi na privatnog partnera.
Ћирилица 
