Održavanje objekata i instalacija javne rasvete na području grada Vranja obavlja lokalna samouprava u saradnji sa mesnim zajednicama, odnosno sa informacijama koje od njih sa terena dobije. Neposredno posao održavanja je od strane osnivača poveren lokalnom Javnom preduzeću - Urbanizam i izgradnja grada Vranja.
Lokalna samouprava u ime i za račun instalisanih potrošača u delu javne rasvete na teritoriji grada Vranja (budzetska prenešena sredstva) vrši plaćanje utroška električne energije za javnu rasvetu za sva naseljena mesta grada Vranja. Za napajanje javne rasvete koriste se distributivne trafo stanice u okviru kojih postoji poseban blok javne rasvete sa odgovarajućom automatikom za očitavanje utroška, uključivanje i isključivanje javne rasvete.
Javna rasveta u celini predstavlja tipičan primer tzv. zajedničke komunalne potrošnje koja služi svim građanima grada Vranja i njenu potrošnju nije moguće direktno obračunati i tačno naplatiti krajnjem korisniku, kao što je to slučaj kod individualne komunalne potrošnje.
Po prijavi građana vrši se pojedinačna zamena opreme javne rasvete u prijavljenim ulicama, odnosno stubovima gradskih naseljenih mesta. Svake godine vrši se postavljanje dekorativne rasvete za božićne i novogodišnje praznike i izvršava dopuna novogodišnje rasvete shodno materijalnim mogućnostima. Javna i dekorativna rasveta je vlasništvo grada Vranja. Grad budzetskim sredstvima finansira održavanje javnog osvetljenja. Ni gradska uprava, a ni eventualno lokalno javno preduzeće, pa ni mesne zajednice, nemaju svoje službe koje bi obavljale poslove neposrednog održavanja javne rasvete i zbog toga se konkursom (javni poziv) prema Zakonu o javnim nabavkama bira pravno lice (preduzetnik) koji će održavati javno osvetljenje u narednom periodu. Naloge za rad, dinamiku i obim poslova na održavanju javnog osvetljenja prektično izdaje lokalna samouprava koja i nadzorom preko svog javnog preduzeća/gradske direkcije proverava izvršene radove.
Utrošena sredstva za potrošenu energiju javne rasvete ukazuju na to da je u narednom periodu neophodno izvršiti kompletnu rekonstrukciju i racionalizaciju sistema javne rasvete u naseljenim mestima grada Vranja. Kako je javna rasveta u prilično lošem stanju, te da je za očekivati, u budućem vremenu, i poskupljenje električne energije sasvim se opravdano nameće visoko rangiranje problema javne rasvete na listi projekata od opšteg značaja za grad. Projekat rekonstrukcije javne rasvete je jedan od onih projekata čija se investicija vrlo brzo vraća na opšte zadovoljstvo svih žitelja. Kao moguća opcija rešavanja problema javne rasvete u gradu Vranju pored uobičajenih finasijskih mehanizama nameće se i koncept poveravanja posla po modelu ugovornog javno-privatnog partnerstva.
Na teritoriji grada Vranja javna rasveta se može klasifikovati na sledeći način: rasveta na nadzemnoj niskonaponskoj mreži (ovo je rasveta koja se nalazi na stubovima niskonaponske distributivne mreže. Svetiljke su vlasništvo lokalne samouprave, a stubovi sa distributivnom mrežom, kao i blokovi javne rasvete se vode u poslovnim knjigama Elektrodistributera), kandelaberska rasveta – kablovski razvod (ovo je rasveta koja je realizovana kablovskim raspletom, na kandelaberima različitih tipova (za osvetljenje puteva, parkova, javnih površina) iz slobodnostojećih ormara ili direktno sa blokova javne rasvete u trafo-stanicama) i dekorativna rasveta (ovo je rasveta koja služi za dekorativno osvetljenje objekata ili javnih površina. Najčešće, napajanje je sa instalacije samog objekta, ili iz odgovarajućeg slobodno stojećeg razvodnog ormara. Realizuje se na različite načine, a najčešće kao rasveta na stubovima ili na zemlji ili rasveta na fasadi objekta).
Kada je u pitanju javno-privatno partnerstvo u okviru predloženog projekta, predmet bi bila usluga organizovanja i upravljanja izvođenjem radova na zameni postojećih svetiljki štedljivim LED svetiljkama na postojećim stubovima javne rasvete i isporuke svetlosne energije odgovarajućom zamenskom svetiljkom (sa premeravanjem nivoa pre i posle ugradnje), sa ciljem smanjenja budzetskih troškova i podizanja nivoa efikasnosti u pružanju javnih usluga, kako bi se obezbedili određeni benefiti za vlasnike infrastrukture i društvo u celini, koji iz toga proističu (bezbednost korisnika, zaštita životne sredine, podizanje nivoa kulture korišćenja, ušteda u budzetu lokalne samouprave).
Ћирилица 
