Predmet predloženog projekta jeste poveravanje komunalne delatnosti održavanja lokalne putne infrastrukture na teritoriji grada Zrenjanina na period od 10 godina zaključenjem ugovora o javno-privatnom partnerstu između grada Zrenjanina i privatnog partnera.
Putna infrastruktura predstavlja okosnicu razvoja i funkcionisanja svih mogućih ljudskih, privrednih i drugih tokova. Putna infrastruktura je imperativ društvenog i privrednog standarda kako na mikro, tako i na makro planu određenog lokaliteta, što zapravo znači standard življenja. Određena društveno-politička zajednica svoju vrednost pre svega meri u pokrivenosti putnom mrežom – infrastrukturnim sadržajima. Razvojem putne infrastrukture poboljšava se pristupačnost, što dovodi do ubrzanja regionalnog razvoja. Imajući takav pristup uticaja investicija u vidu, sveukupne koristi društva mogle bi da prevaziđu troškove investiranja u razvoj putne infrastrukture.
Smatra se da je sistem saobraćaja na dugoročnom planu održiv ukoliko je u stanju da pruži potreban kapacitet i nivo usluge, ako je kompatibilan sa lokacijama koje mu gravitiraju, štedljiv, oslanjajući se na pogonsku tehnologiju na bazi izvora energije koji su obnovljivi i prenosivi, ukoliko je čist, kako bi održao i regenerisao kvalitet okruženja i troškovno efikasan, a time i rasploživ za sadašnje i buduće generacije.
Kada je reč o javno-privatnom partnerstvu, osnovni elementi koncepta ovog modela su jasna alokacija odgovornosti, podela rizika i rok trajanja partnerstva. Podela rizika omogućava da svaki od partnera preuzme rizik kojim može da upravlja na najadekvatniji način, čime se postiže veća efikasnost ovakvih projekata.
Ovaj predlog projekta zasniva se na ideji obezbeđivanja dostupnosti dela kvalitetne saobraćajne i druge prateće infrastrukture u urbanim zonama grada i naseljenim mestima, kapitalnim ulaganjem od strane privatnog partnera, koji će pored izgradnje, rekonstrukcije i rehabilitacije obezbediti izradu projektne dokumentacije, dugogodišnje redovno održavanje na celoj teritoriji lokalne samouprave i naseljenih mesta, zaštitu i garantovanje za kvalitet izvedenih radova i pruženih usluga. Lokalna samouprava neće po ovom osnovu biti kreditno zadužena imajući u vidu način na koji je uređeno javno-privatno partnerstvo i koncesije, dok bi se istovremeno ostvarili ciljevi smanjenja budzetskih troškova i podizanja nivoa efikasnosti u pružanju javnih usluga i obezbeđivanja određenih benefita za lokalnu samoupravu i društvo u celini.
Osnovni cilj razvoja putnog saobraćaja i putne infrastrukture je ostvarivanje i razvoj saobraćajnog sistema koji omogućava održivu mobilnost stanovništva i pruža podršku ubrzanom razvoju društva i privrede i jačanju konkurentnosti.
Investiranje privatnog kapitala u javni sektor je jedan od glavnih razloga ulaska javnog partnera u partnerstvo sa predstavnicima privatnog kapitala u projektima izgradnje i unapređenja infrastrukture. Nakon izgradnje i rekonstrukcije putne infrastrukture privatni partner vrši prenos prava vlasništva na grad, i nastavlja da vrši održavanje putne infrastrukture tokom trajanja javnog ugovora i garantuje za kvalitet izgrađenih saobraćajnica i izvedenih radova. Na taj način privatni partner, između ostalih, preuzima rizike investicije i izgradnje.
Prednost ovog modela u odnosu na tradicionalni model nabavke je to što kod tradicionalnog modela početno smanjenje vrednosti troškova izgradnje ili opremanja može prouzrokovati veće troškove u fazi upotrebe, a o tim vrednostima poreski obveznici nemaju informaciju. Model javno-privatnog partnerstva sa ili bez elemenata koncesije iziskuje složen i sveobuhvatan pristup, odnosno izradu različitih analiza poput ekonomske i finansijske, analize rizika, analize zaštite životne sredine, i drugo, što u konačnom ishodu pokazuje da li je određeni projekat isplativ i na koliko godina bi ga trebalo realizovati. Projekat za finansiranje, izgradnju i održavanje lokalne putne infrastrukture privatnom partneru, doveo bi do smanjenja budzetskih troškova, rasta budzetskih prihoda, stvaranja održive putne infrastrukture kao jednog od najvećih izazova urbanih i komunalnih zahteva i podizanja nivoa efikasnosti u pružanju usluga korisnicima komunalne delatnosti. Infrastrukturni projekti imaju ekonomsku vrednost koja je daleko veća od finansijske vrednosti koja je data za iste.
Ћирилица 
