Cilj predmetnog predloga projekta javno-privatnog partnerstva podrazumeva iskorišćenje potencijala deponijskog gasa deponije Grebača JKP „Obrenovac“. Iskorišćenje deponijskog gasa kroz proizvodnju i plasman električne energije iz deponije Grebača JKP „Obrenovac“ bilo bi povereno (u nadležnosti i organizaciji) privatnom partneru. JKP „Obrenovac“ bi za uzvrat pripadao deo prihoda od prodaje električne energije.
Glavni faktor za izbor koncepcije korišćenja deponijskog gasa predstavlja odnos procenjenih troškova i potencijalnih prihoda. Teorijski, najpovoljnija bi bila direktna isporuka gasa korisnicima u neposrednoj blizini deponije i nju bi trebalo detaljno analizirati ukoliko postoje zainteresovani korisnici. Imajući u vidu da za deponiju Grebača ovo nije slučaj, te da je prerada deponijskog gasa u visoko kalorični proizvod takođe nerealna, nameće se potreba dalje detaljnije analize mogućnosti proizvodnje električne energije koje će biti predmet obaveze privatnog partnera na osnovu zaključenog javnog ugovora, a nakon sprovedenog postupka odobrenja predloga projekta javno-privatnog partnerstva i izbora privatnog partnera.
Izbor tehnike/tehnologije kojom će električna energija proizvoditi prvenstveno zavisi od raspoložive količine deponijskog gasa i njegovog sastava, odnosno udela metana, a samu tehnologiju će izabrati i u svojoj ponudi predstaviti privatni partner. Iskorišćenje deponijskog gasa je efikasan način za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, unapređenja kvaliteta vazduha u okolini deponije i kontrolu neprijatnih mirisa. Iskorišćenje potencijala deponijskog gasa predstavlja primenu savremene tehnike čistije proizvodnje, koja stvara prihode kroz prodaju proizvedene električne energije. Takođe, na ovaj način smanjuju se i takse koje deponija plaća (ili će u budućnosti plaćati) za zagađenje životne sredine.
Dno deponije Grebača nije projektovano niti izvedeno prema uslovima za deponijska dna, odnosno sastoji se od zemljanih slojeva koji su prirodno zatečeni na lokaciji. Zbog toga je deponijsko dno vodopropusno, što uzrokuje prodor procednih deponijskih voda u okolne vodotokove i zemljište. Nakon dostizanja punog kapaciteta deponije, odnosno prilikom njenog zatvaranja važno je izabrati vodonepropustan materijal koji će u dugom vremenskom periodu sprečavati prodor atmosferskih voda u telo deponije. Nakon zatvaranja deponije neće dolaziti do stvaranja značajnih količina procednih voda, jer će prodor vode u telo deponije biti onemogućen zbog postojanja vodonepropusnog sloja.
Ћирилица 
