Zaštita javnog interesa, jasna raspodela odgovornosti, podela rizika i podizanje kvaliteta javnih usluga su među najvažnijim zadacima u domenu delovanja Komisije za javno-privatno partnerstvo, kaže Andrijana Jovanović, zamenica predsednika Komisije za JPP. Ona je u intervjuu u publikaciji „Unapređenje energetske efikasnosti kroz model javno-privatnog partnerstva“, objavljenoj u decembru 2017. godine od strane Privredne komore Srbije u saradnji sa Balkan Green Energy News portalom i Stalnom konferencijom gradova i opština, istakla da se donosioci odluka u pojedinim gradovima i opštinama još suočavaju s nedostatkom kapaciteta za pripremu i sprovođenje JPP projekata, ali i da je ovaj mehanizam još u povoju.
Kakvo je interesovanje lokalnih samouprava za projekte unapređenja energetske efikasnosti kroz model javno-privatnog partnerstva?
Sve je veće interesovanje lokalnih samouprava za model javno–privatnog partnerstva, kako bi na taj način kroz smanjenje troškova povećale nivo usluga građanima, omogućile prenos i upotrebu novih znanja i tehnologija u javnom sektoru i brže ostvarile svoje strateške ciljeve. Kako opštine i gradovi često nisu u mogućnosti, usled nedostatka budžetskih sredstava, da samostalno investiraju u određene infrastrukturne projekte, ali i javne usluge, jedna od opcija podrazumeva uključivanje privatnog sektora, odnosno poveravanje poslova po modelu JPP.
Osnovni elementi koncepta jesu zaštita javnog interesa, jasna raspodela odgovornosti, podela rizika i povećanje kvaliteta javnih usluga. Svaki od partnera preuzima rizik kojim može da upravlja, čime se postiže veća efikasnost. Javno–privatno partnerstvo kod projekata unapređenja energetske efikasnosti kao što su, na primer, rekonstrukcija i modernizacija javnog osvetljenja, omogućava smanjenje budžetskih troškova i podizanje nivoa efikasnosti u pružanju usluge. Sve to ima za cilj koristi za vlasnike infrastrukture i društvo u celini, kao i očuvanje životne sredine, a istovremeno omogućava javnom partneru da koristi upravljačke, tehničke, finansijske i inovativne sposobnosti privatnog partnera.
Za koje projekte su lokalne samouprave dosad bile najviše zainteresovane? Za modernizaciju javne rasvete, unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu ili rehabilitaciju sistema daljinskog grejanja?
Od kada je počela sa radom, Komisija je odobrila ukupno 54 predloga projekata, sa ili bez elemenata koncesije. To su uglavnom projekti lokalnih samouprava u oblasti gradskog i prigradskog prevoza putnika, javne rasvete, sakupljanja komunalnog otpada i proizvodnje toplotne i električne energije upotrebom obnovljivih izvora energije. Kako planiranje lokalnog razvoja samo na osnovu javnih prihoda predstavlja preusku osnovu za brži razvoj zajednica, potrebno je upotpuniti budžetsko finansiranje privlačenjem privatnog kapitala za izgradnju infrastrukture i unapređenje kvaliteta javnih usluga. Sve ovo je pokazatelj da javno–privatno partnerstvo postaje najrealnija opcija za lokalne, ali i regionalne i nacionalne infrastrukturne projekte, budući da se poslednjih godina sve veći broj ideja upravo kreće u tom smeru.
Promovisanje javno–privatnog partnerstva i njegova šira primena mogu biti od velike koristi ne samo za privatni sektor, već i za celo društvo. Angažovanje privatnog kapitala jeste jedna, ali ne i jedina opcija za rešavanje problema. U aranžmane bi trebalo ulaziti posle pažljivog i objektivnog odmeravanja svih argumenata za i protiv, odnosno poređenja prednosti i nedostataka ovog modela i tradicionalnog načina finansiranja i pružanja usluga. Kada se javne institucije odluče za JPP model, trebalo bi da obezbede primat javnom interesu, odnosno javnom pravu, u meri u kojoj ono odražava dobrobit stanovništva.
Gde su manjkavosti, a gde prednosti unapređenja energetske efikasnosti kroz ovaj model na lokalu?
Komisija analizira predlog i daje mišljenje da li se može sprovesti u formi javno-privatnog partnerstva, odnosno da li sadrži sve elemente predviđene zakonom. Pre svega, osim predloženog projekta i cilja, važan deo je poslovni plan s procenom troškova i analizom efekata uloženih sredstava, te finansijska prihvatljivost modela za Komisiju za JPP, uz specifikacije finansiranja projekta i planirane raspodele rizika. Istovremeno, mora se voditi računa o kvalitetu javne usluge i očuvanju životne sredine, bezbednosti i zaštiti zdravlja i sigurnosti zaposlenih.
Kada je reč o projektima energetske efikasnosti, inicijalni uslovi imaju za cilj ostvarivanje ušteda u lokalnim samoupravama u troškovima za energiju, a jedan od primera je rekonstrukcija sistema javnog osvetljenja korišćenjem štedljivih, modernih i ekonomičnih izvora svetlosne energije. Visok stepen mehaničke i električne zaštite i kvalitetni i nesalomivi materijali, takođe, obezbeđuju dug eksploatacioni vek. Važan parametar je zaštita životne sredine, budući da se manje zagađuje vazduh, odnosno emisija ugljen-dioksida se smanjuje u skladu sa evropskom standardima. Model JPP je opravdan i mnogo efikasniji nego postojeći, tradicionalni način finansiranja i pružanja usluga.
Koje su prepreke u procesu podnošenja projekata na odobrenje?
U toku pripreme i pisanja predloga JPP projekata, javne institucije, kao predlagači, često kao najsloženije elemente ističu izradu poslovnog i finansijskog plana, procenu rizika javnog i privatnog partnera i definisanje minimalnih tehničkih i iskustvenih kvalifikacija. Kod gradskog i prigradskog prevoza navodi se i utvrđivanje broja zaposlenih, a kod projekata skupljanja, transporta i odlaganja komunalnog otpada, procena troškova i primena metodologije za analizu dobijene vrednosti u odnosu na uloženi novac (value for money), kao i problem prikupljanja informacija o količini otpada i broju korisnika usluga.
Većina opština i gradova, generalno, kao problem vidi nedostatak adekvatnih podataka neophodnih za analizu isplativosti i opravdanosti. Često nedostaju podaci o svojini, broju ili površini i starosti objekata, o realnim prihodima i rashodima javnih komunalnih preduzeća, stanju projektno-tehničke dokumentacije. Kao najbitnije pitanje nameće se uspostavljanje kvalitetnog mehanizma u opštinama i gradovima za praćenje implementacije projekata u cilju zaštite javnog interesa.
Šta vlada i resorna ministarstva treba da urade?
Od ovog modela očekuje se prvenstveno podizanje kapaciteta lokalnih samouprava, pokrajinskih i republičkih organa, ali i da sve javne institucije rade na prepoznavanju potencijala i izradi predloga projekata, a tokom sprovođenja na praćenju kvaliteta usluga i merenju efekata. Očekivanja o povećanju priliva privatnog kapitala u projekte, gde ima prostora za unapređenje kvaliteta javnih usluga, ulaganje u infrastrukturu, opremu i usluge, su velika. U suprotnom, nedovoljno ozbiljno i stručno pripremljeni i sprovedeni projekti mogli bi postati dugoročno veliki teret budžetskoj potrošnji, izazvati povećanje javnog duga, uz prateće ekološke i socijalno-ekonomske rizike.
Na jednoj strani je državna ili lokalna vlast kao naručilac usluga, proizvoda ili radova, a na drugoj, privatna kompanija, odnosno isporučilac. Postupak se zasniva na načelima zaštite javnog interesa, efikasnosti, javnosti, jednakog i pravičnog tretmana, slobodne tržišne utakmice, proporcionalnosti, zaštite životne sredine, autonomije volje i ravnopravnosti ugovornih strana.
Koje opštine i gradovi su tražili odobrenje projekata, posebno za energetsku efikasnost, a koje su dobile?
Najveći broj projekata je za gradski i prigradski prevoz – u Beogradu, Loznici, Jagodini, Šapcu, Rumi… Odobreni su i projekti za sakupljanje komunalnog otpada u Topoli i Žagubici, zatim zamena kotlova na lož-ulje kotolovima na biomasu u školskim ustanovama u Nišu, i projekti modernizacije javnog osvetljenja u Pirotu, Boru. To su samo neki od primera, svakako se ova lista ovde ne završava.
Ћирилица 
