Под инфраструктуром се подразумевају сва изграђена јавна добра и успостављене институције на локалном нивоу, чијим функционисањем се обезбеђује пружање услуга грађанима у области комуналних делатности. Општина Мали Зворник располаже развијеном инфраструктурном мрежом. Акутни недостатак средстава, гашење индустријске производње и губитак економске моћи града последњих неколико деценија условили су слабо одржавање. Данас, готово целокупна инфраструктура града захтева снажан инвестициони импулс у осавремењивање постојећих, и планско ширење нових капацитета.
Саобраћајна инфраструктура представља основу за ефикасан, ефективан и флескибилан транспорт људи и добара. Саобраћајна инфраструктура обезбеђује неопходну мобилност ставновништва и пословног сектора и састоји се од путне мреже, железничке мреже, мреже пловних путева и ваздушног саобраћаја.
Почетком 80-их година прошлог века, свет се суочио са проблемом развоја у условима све ограниченијих ресурса и са све већим степеном загађења животне средине, што је условило формулисање Стратегије одрживог развоја. Каже се да ја систем саобраћаја на дугорочном плану одржив уколико је у стању да пружи потребан капацитет и ниво услуге, ако је компатибилан са локацијама које му гравитирају, штедљив, ослањајући се на погонску технологију на бази извора енергије који су обновљиви и преносиви, уколико је чист, како би одржао и регенерисао квалитет окружења и трошковно ефикасан, а тиме и распложив за садашње и будуће генерације.
Основни елементи концепта јавно-приватног партнерства су јасна алокација одговорности, подела ризика и рок трајања партнерства. Подела ризика омогућава да сваки од партнера преузме ризик којим може да управља на најадекватнији начин, чиме се постиже већа ефикасност оваквих пројеката.
Овај предлог пројекта заснива се на идеји обезбеђивања доступности квалитетне саобраћајне и друге пратеће инфраструктуре у урбаним зонама града, капиталним улагањем од стране приватног партнера, који ће поред доградње, изградње и реконструкције обезбедити, израду пројектне документације, дугогодишење одржавање и гарантовање за квалитет извршених радова и пружене услуге, обезбедиће финансирање за капитално улагање, а локална самоуправа у складу са Законом о ЈПП неће по том основу бити кредитно задужена. Накнада коју ће јавно тело плаћати се односи на накнаду за доступност и одржавање инфраструктуре и односи се пре свега на плаћање пружене услуге. Примљеном накндом у уговореном периоду, приватни партнер је обавезан да финансира и сноси трошкове финансирања, за све обавезе које у скопу овог пројекта настану за њега, а то се пре свега односи на: израду пројектне документације за извођење радова и одржавање предметне инфраструктуре у уговореном периоду, капитално улагање (доградња, изградња, реконструкција и др.), финансирање улагања и других трошкова који настану у склопу пројекта, одржавање и обезбеђивање доступности предметних саобраћајница, гарантовање за квалитет и одржавање нивоа квалитета у пројектованом стању. На овај начин, алокацијом ризика на приватног партнера, оптимизацијом поступака и фаза, те преузимањем дугогодишње одговорности за квалитет, приватни партнер ће значајно боље обезбедити квалитет него по класичном моделу који се заснива на изградњи и каснијем одржавању по другој додели и на тај начин се повећава ризик нејасне границе одговорности. Такође, класичним начином се за квалитет радова мање гарантује, јер се инфраструктура независно одржава, па је и извођачу радова и одржаваоцу инфраструктуре смањен интерес за продукцију квалитета. Предложеним предлогом пројекта, одговорност за све активности у току уговореног периода су искључиво приватног партнера.
Од изузетног значаја је чињеница да период у којем би приватни партнер гарантовао доступност, квалитет и одржавање, тј. период када приватни партнер има права на накнаду започиње тек онда када инфраструктура, односно део инфраструктуре у складу са планом реализације и извршења периода имплементације (градње) буде комплетно завршен и за исти буде сачињен исправан записник о примопредаји квалитетно изведених радова.
Latinica 
