Кампинг туризам у Србији је ипак још увек у повоју у поређењу са остатком западне Европе. Број кампова константно расте, из године у годину, овај све популарнији облик путовања широм света, постаје тема и у домаћем туристичком промету. Изузетни природни кампинг потенцијали Србије, транзитни карактер земље, као и изузетно квалитетно гостопримство и домаћинство на овом простору, одлични су предуслови за савршен развој ове гране туристичке привреде и модел очувања животне средине за генерације које долазе.
У Србији има четрдесет регистрованих кампова, а њихов број расте из године у годину, иако не оном брзином којом би представници туристичке индустрије у Србији желели. Нема прецизних података о броју кампинг туриста у нашој земљи, али се процењује да их је између 30.000 и 40.000 годишње.
Предлог концесионог акта се односи за финансирање, изградњу односно реконструкцију и управљање камп насељем у МЗ Брза Паланка на територији општине Кладово, на самој обали Дунава, 300 км од Београда. Пројекат подразумева финансирање пројекта од стране приватног партнера и на тај начин се буџет локалне самоуправе кредитно не задужује. Јавно-приватно партнерство заправо представља оквир за заједничко деловање јавног сектора и капитала приватног партнера, ради обезбеђења функционисања делатности од општег интереса и ефикасног и економски одрживог развоја инфраструктуре.
За успешно достизање циљева овог пројекта и стварање услова за континуални развој, а имајући у виду примењена пројектна решења и активности у претходно урађеним и усвојеним студијским пројектима, нарочито везаним за структуру, организацију и управљање целином система, будући корак у развоју система треба усмерити на реконструкцију и унапређење постојеће структуре, организације и управљања целином система.
Сходно томе, у складу са захтевима кључних актера у систему (корисника и органа локалне самоуправе), реалним потребама и могућностима општине, треба створити услове за спровођење политике континуалног и равномерног будућег развоја система, што представља битан предуслов за стварање одрживог система по мери кључних актера.
Стратегија развоја туризма Републике Србије формулише оквир планског развоја и идентификује основне предуслове за одрживи развој туризма. Сратегија је даље разрађивана и имплементирана кроз просторна и урбанистичка акта и повезане нормативне активности на националном, регионалном и локалном нивоу. Поред усмеравајуће улоге, Стратегија има и обавезујућу улогу, сва решења предложена Стратегијом су обавезујућа за све релевантне планове нижег реда. Имајући у виду да је тренутно стање камп насеља у прилично лошем стању, оправдано се намеће високо рангирање проблема кампа на листи пројеката од општег значаја за становнике подручја на којем је планирана имплементација овог пројекта.
Latinica 
