Заштита јавног интереса, јасна расподела одговорности, подела ризика и подизање квалитета јавних услуга су међу најважнијим задацима у домену деловања Комисије за јавно-приватно партнерство, каже Андријана Јовановић, заменица председника Комисије за ЈПП. Она је у интервјуу у публикацији „Унапређење енергетске ефикасности кроз модел јавно-приватног партнерства“, објављеној у децембру 2017. године од стране Привредне коморе Србије у сарадњи са Balkan Green Energy News порталом и Сталном конференцијом градова и општина, истакла да се доносиоци одлука у појединим градовима и општинама још суочавају с недостатком капацитета за припрему и спровођење ЈПП пројеката, али и да је овај механизам још у повоју.
Какво је интересовање локалних самоуправа за пројекте унапређења енергетске ефикасности кроз модел јавно-приватног партнерства?
Све је веће интересовање локалних самоуправа за модел јавно–приватног партнерства, како би на тај начин кроз смањење трошкова повећале ниво услуга грађанима, омогућиле пренос и употребу нових знања и технологија у јавном сектору и брже оствариле своје стратешке циљеве. Како општине и градови често нису у могућности, услед недостатка буджетских средстава, да самостално инвестирају у одређене инфраструктурне пројекте, али и јавне услуге, једна од опција подразумева укључивање приватног сектора, односно поверавање послова по моделу ЈПП.
Основни елементи концепта јесу заштита јавног интереса, јасна расподела одговорности, подела ризика и повећање квалитета јавних услуга. Сваки од партнера преузима ризик којим може да управља, чиме се постиже већа ефикасност. Јавно–приватно партнерство код пројеката унапређења енергетске ефикасности као што су, на пример, реконструкција и модернизација јавног осветљења, омогућава смањење буджетских трошкова и подизање нивоа ефикасности у пружању услуге. Све то има за циљ користи за власнике инфраструктуре и друштво у целини, као и очување животне средине, а истовремено омогућава јавном партнеру да користи управљачке, техничке, финансијске и иновативне способности приватног партнера.
За које пројекте су локалне самоуправе досад биле највише заинтересоване? За модернизацију јавне расвете, унапређење енергетске ефикасности у зградарству или рехабилитацију система даљинског грејања?
Од када је почела са радом, Комисија је одобрила укупно 54 предлога пројеката, са или без елемената концесије. То су углавном пројекти локалних самоуправа у области градског и приградског превоза путника, јавне расвете, сакупљања комуналног отпада и производње топлотне и електричне енергије употребом обновљивих извора енергије. Како планирање локалног развоја само на основу јавних прихода представља преуску основу за бржи развој заједница, потребно је употпунити буджетско финансирање привлачењем приватног капитала за изградњу инфраструктуре и унапређење квалитета јавних услуга. Све ово је показатељ да јавно–приватно партнерство постаје најреалнија опција за локалне, али и регионалне и националне инфраструктурне пројекте, будући да се последњих година све већи број идеја управо креће у том смеру.
Промовисање јавно–приватног партнерства и његова шира примена могу бити од велике користи не само за приватни сектор, већ и за цело друштво. Ангажовање приватног капитала јесте једна, али не и једина опција за решавање проблема. У аранжмане би требало улазити после пажљивог и објективног одмеравања свих аргумената за и против, односно поређења предности и недостатака овог модела и традиционалног начина финансирања и пружања услуга. Када се јавне институције одлуче за ЈПП модел, требало би да обезбеде примат јавном интересу, односно јавном праву, у мери у којој оно одражава добробит становништва.
Где су мањкавости, а где предности унапређења енергетске ефикасности кроз овај модел на локалу?
Комисија анализира предлог и даје мишљење да ли се може спровести у форми јавно-приватног партнерства, односно да ли садржи све елементе предвиђене законом. Пре свега, осим предложеног пројекта и циља, важан део је пословни план с проценом трошкова и анализом ефеката уложених средстава, те финансијска прихватљивост модела за Комисију за ЈПП, уз спецификације финансирања пројекта и планиране расподеле ризика. Истовремено, мора се водити рачуна о квалитету јавне услуге и очувању животне средине, безбедности и заштити здравља и сигурности запослених.
Када је реч о пројектима енергетске ефикасности, иницијални услови имају за циљ остваривање уштеда у локалним самоуправама у трошковима за енергију, а један од примера је реконструкција система јавног осветљења коришћењем штедљивих, модерних и економичних извора светлосне енергије. Висок степен механичке и електричне заштите и квалитетни и несаломиви материјали, такође, обезбеђују дуг експлоатациони век. Важан параметар је заштита животне средине, будући да се мање загађује ваздух, односно емисија угљен-диоксида се смањује у складу са европском стандардима. Модел ЈПП је оправдан и много ефикаснији него постојећи, традиционални начин финансирања и пружања услуга.
Које су препреке у процесу подношења пројеката на одобрење?
У току припреме и писања предлога ЈПП пројеката, јавне институције, као предлагачи, често као најсложеније елементе истичу израду пословног и финансијског плана, процену ризика јавног и приватног партнера и дефинисање минималних техничких и искуствених квалификација. Код градског и приградског превоза наводи се и утврђивање броја запослених, а код пројеката скупљања, транспорта и одлагања комуналног отпада, процена трошкова и примена методологије за анализу добијене вредности у односу на уложени новац (валуе фор монеy), као и проблем прикупљања информација о количини отпада и броју корисника услуга.
Већина општина и градова, генерално, као проблем види недостатак адекватних података неопходних за анализу исплативости и оправданости. Често недостају подаци о својини, броју или површини и старости објеката, о реалним приходима и расходима јавних комуналних предузећа, стању пројектно-техничке документације. Као најбитније питање намеће се успостављање квалитетног механизма у општинама и градовима за праћење имплементације пројеката у циљу заштите јавног интереса.
Шта влада и ресорна министарства треба да ураде?
Од овог модела очекује се првенствено подизање капацитета локалних самоуправа, покрајинских и републичких органа, али и да све јавне институције раде на препознавању потенцијала и изради предлога пројеката, а током спровођења на праћењу квалитета услуга и мерењу ефеката. Очекивања о повећању прилива приватног капитала у пројекте, где има простора за унапређење квалитета јавних услуга, улагање у инфраструктуру, опрему и услуге, су велика. У супротном, недовољно озбиљно и стручно припремљени и спроведени пројекти могли би постати дугорочно велики терет буджетској потрошњи, изазвати повећање јавног дуга, уз пратеће еколошке и социјално-економске ризике.
На једној страни је државна или локална власт као наручилац услуга, производа или радова, а на другој, приватна компанија, односно испоручилац. Поступак се заснива на начелима заштите јавног интереса, ефикасности, јавности, једнаког и правичног третмана, слободне тржишне утакмице, пропорционалности, заштите животне средине, аутономије воље и равноправности уговорних страна.
Које општине и градови су тражили одобрење пројеката, посебно за енергетску ефикасност, а које су добиле?
Највећи број пројеката је за градски и приградски превоз – у Београду, Лозници, Јагодини, Шапцу, Руми… Одобрени су и пројекти за сакупљање комуналног отпада у Тополи и Жагубици, затим замена котлова на лож-уље котоловима на биомасу у школским установама у Нишу, и пројекти модернизације јавног осветљења у Пироту, Бору. То су само неки од примера, свакако се ова листа овде не завршава.
Latinica 
