Јавно-приватно партнерство представља дугорочну сарадњу између јавног и приватног партнера ради обезбеђивања финансирања, изградње, реконструкције, управљања или одржавања инфраструктурних и других објеката од јавног значаја и пружања услуга од јавног значаја, које може бити уговорно или институционално.
Бројне државе у Европи и свету имају вишедеценијско па и вишевековно искуство када је реч о примени модела јавно-приватног партнерства и то у различитим областима. Због све веће потребе за изградњом нове јавне инфраструктуре, улагањима у добра од општег интереса и ефикасним пружањем услуга од јавног значаја, као неопходном се указала потреба за стварањем одговарајућег правног и институционалног оквира за привлачење приватних инвестиција у Републику Србију.
Пројекат јавно-приватног партнерства подразумева финансирање пројекта од стране приватног партнера и на тај начин се буџет локалне самоуправе кредитно не задужује. ЈПП у суштини представља оквир за заједничке акције јавног сектора и капитала приватног партнера, ради обезбеђења функционисања делатности од општег интереса и ефикасног и економски одрживог развоја инфраструктуре.
Недвосмислено је да је изградња, реконструкција, одржавање и омогућавање доступности путне мреже неопходна, па је то могуће остварити кроз пројекат јавно-приватног партнерства. Кроз овај модел, јавном партнеру се нуди финансијско и техничко решење, којим се остварује буџетска уштеда и ефикасније коришћење јавних услуга и преузима ризик доступности путне мреже. На овај начин, приватни партнер улагањем у наведени пројекат изградње, доградње и реконструкције утиче на побољшање путне инфраструктуре, обезбеђује њену високу доступност и обезбеђује бољи путнички промет.
Путна инфраструктура представља окосницу развоја и функционисања свих могућих људских, привредних и других токова. Путна инфраструктура је императив друштвеног и привредног стандарда како на микро тако и на макро плану одређеног локалитета, што заправо значи стандард живљења. Одређена друштвено-политичка заједница своју вредност пре свега мери у покривености путном мрежом- инфраструктурним садржајима. Развојем путне инфраструктуре побољшава се приступачност, што доводи до убрзања регионалног развоја. Имајући такав приступ утицаја инвестиција у виду, свеукупне користи могле би да превазиђу трошкове инвестирања у развој путне инфраструктуре.
Финансирање пројекта путем јавно-приватног партнерства има предности у односу на традиционални (буџетски) вид финансирања, које се огледају у доступности финансијских средстава и њиховој цени. Уколико би се јавни партнер одлучио на традиционалан вид финансирања пројекта сматрамо да би кредитни ризик Јавног партнера утицао на вишу цену позајмљених извора средстава. Такође, то би за последицу имало утицај на кредитну способност јавног партнера јер би за износ зајма гарант био јавни партнер или неко ЈКП. Такође сви ризици пројекта аутоматски би били пренети на ЈКП и јавног партнера и то би се одразило на њихов кредитни потенцијал. У случају јавно-приватног партнерства, кредитни ризик бива подељен између приватног и јавног партнера. Ризици од кашњења у изградњи, ризици премашивања буџета као и ризици лошијих перформанси бивају ограничени. Ово је могуће постићи само уз ангажовање приватног партнера са искуством у области развоја инфраструктурних пројеката и пројектном финансирању.
Разлози за улазак учесника из приватног сектора у партнерство са јавним сектором су следећи: добијање разумног профита, сразмерно увећање профитног потенцијала, услед високе изложености ризику, јасне правне и регулаторне структуре, и потенцијал раста. Са друге стране, захтеви јавног сектора огледају се у: утицају на финансирање пројекта у циљу унапређења његове реализације, убрзање спровођења пројекта, унапређења нивоа услуга, унапређења покривености услуга, користима које произилазе из ефикасности пројекта, као и олакшања извођења пројекта у ситуацијама када користе спољна или донаторска средства.
Latinica 
